Prilika za sticanje velikog znanja i iskustva. Pružanje šanse mladima koji mogu da doguraju do visokih i odgovornih pozicija ako pokažu dovoljno znanja i truda i ako se okolnosti tako poklope (ode neko sa više pozicije). Fleksibilno radno vreme, zvanično dolazak na posao između 7h i 9h ali mnogi dolaze i posle toga, čak do podneva pa ostanu 8 sati. Sjajni međuljudski odnosi i niko nikoga ne smatra konkurencijom, svi su tu jedni za druge i ne čuvaju znanje za sebe već ga nesebično dele. Nadređeni uglavnom imaju skroz prijateljski odnos prema podređenima. Opuštena i prijatna atmosfera bez preteranog pritiska. Postojanje prostora za iznošenje predloga i ideja, sem ako ne iziskuju novčana sredstva. Veoma dobra firma za sticanje znanja, pritom radeći za malu platu ali u lepoj atmosferi. Odlična odskočna daska za prelazak u druge firme nakon sticanja znanja i iskustva.

Škrtost vlasnika. Ukidanje beneficija iz godina u godinu. Neprijavljivanje na punu platu. Svako radi za mnogo manju platu nego što bi imao u drugim firmama za isto znanje i rad, ali ostaje zbog opuštene i prijateljske atmosfere. Vlasnici firme psuju, hodaju bosi bez čarapa firmom i teraju zaposlene da završavaju njihove privatne obaveze. Odnos vlasnika firme prema radnicima kao prema zamenljivim delovima, a ne kao ljudskim bićima sa dušom. Nepoštovanje reči. Nijedan sastanak nikada nije počeo na vreme i generalno nijedan rok nikada nije ispoštovan, zbog čega se vrlo brzo izgubi poverenje i reč ovde ništa ne znači. Vrlo loš HR koji radi u korist menadžmenta umesto u korist zaposlenih, što naravno menadžmentu prilično odgovara, a zaposlenima uliva nezadovoljstvo. HR koji deli poverljive informacije svojim prijateljima iz firme. HR-u ništa ne verujte i slikajte sve što potpišete jer više taj papir videti nećete.

Menadžmentu (vlasnicima firme) savetujem da se uozbilje, da počnu da poštuju dogovor i drže reč, da dolaze na vreme na sastanke, da se trude da sačuvaju zaposlene koji vrede i da ih plaćaju srazmerno znanju i trudu jer je to mnogo jeftinije nego odlazak takvih zaposlenih i ponovno obučavanje početnika, i sve tako u krug. Takođe savetujem da prijavljuju zaposlene na punu platu, jer je to pre svega zakonska obaveza, kao i da ne ukidaju beneficije koje su nekada postojale jer se to uveliko oseti i bitno utiče na zadovoljstvo zapolsenih. Ali iskreno mislim da ove stvari nikada neće shvatiti, tačnije priznati sebi jer im je mnogo draža ušteda svakog dinara od zadovoljstva i zadržavanja zaposlenih, zaposleni su za njih samo brojka i zamenljiva stavka.